Ćosić: Sporazum je poraz Srbije

U pravu si g-dine Cosicu ali sta vredi danas i mala deca znaju ko je izdajnik Dacic i ostala bagra i prodane duse koje ako bogda ceka strasna smrt vecanje za sve izdajnike a posebno ovog ustasica krmcica sto zdere nenormalno na teret drzave neka se jos malo iznajeda kerustina jer mu po mom misljenju nije ostalo dugo da zivi

Ovaj Marko je stigao i prije boja, samo ga niko nije slušao !

Marko (Kraljevic) poginuo je na Rovinama 1395. godine, kao turski vazal i konjanik sultana Bajazita. Narodno predanje koje mu je naklonjeno, pripoveda njegovu zelju da u toj bitki pobede hriscani, makar i on sam poginuo. Tako je i bilo. Prilog za bolje poznavanje sopstvene istorije kod nas Srba. Poz.

Sto se Dobrice tice, izuzetno postujem njegovo knjizevno delo. Svojim romanom "Daleko je sunce" bio je jedan od prvih knjizevnika posleratne Jugoslavije koji je odstupio od dogmatskog socrealizma. Takodje, postujem njegovo za to vreme hrabro postavljanje kosovskog pitanja na sednici Centralnog komiteta SK Srbije, 28.maja 1968.godine. Govorio je o separatizmu Albanaca, sovinistickom teroru i izgonu Srba sa Kosmeta. Partijska birokratija nije prihvatila njegove teze, a ubrzo je izbacen iz javnog politickog zivota Srbije. Medjutim, Cosic kao politicar u praksi, koji je dobio funkciju sa shansom da nesto ispravno doprinese - nije bio na nivou svog zadatka. Njegova politika bila je "literarna".

Procitao sam dve njegove knjige zapisa o desavanjima tokom devedesetih. U knjizi "Bosanski rat" preovladava zbrka u ocenjivanju licnosti i dogadjaja. Nedosledan je sopstvenoj ideji, a primetna je njegova kapitulantska psihologija. Nerealan je i zacudo naivnih pogleda na tokove realne politike u svetu. U knjizi dnevnickog karaktera "U tudjem veku" on priznaje da ovaj svet vise ne razume. Upadljiva je njegova podrska "demokratskim snagama" u Srbiji, pa se raduje kada DOS dolazi na vlast. Pisuci dnevnik, Dobrica kasnije uocava perfidnu prevaru svih tih "demokrata" i njihovu bezuslovnu kolaboraciju sa srpskim neprijateljima. Ipak, on svima nalazi manu, a sebi zamera sto se uopste petljao u to.

Kao i toliko puta kod odlicnih srpskih intelektualaca, pokazalo se da su losi politicari. Bez politicke anticipacije dogadjaja i prilicno naivnih pogleda koji za posledicu cesto imaju pravu katastrofu. Takav je bio i odlican pravnik i istoricar Slobodan Jovanovic, ciji je mandat doneo samo stetu kraljevskoj vladi u emigraciji. Slican je slucaj i sa Dragisom Vasicem koji je bio poznati pravnik i knjizevnik, a los politicki savetnik Drazi Mihailovicu. U novije vreme svi dobro poznajemo slucaj fatalnog Vuka Draskovica. Njegovi romani imaju vrednosti, ali je njegova politika, nedosledna, konfuzna i, na kraju - katastrofalna!

Suvise pojednostavljeno poistovecujes Cosica i Milosevica. Pod pritiskom svoje nemuste okoline, Milosevic je prihvatio Cosica za predsednika SR Jugoslavije, Smatrao je da ce pomoci njegov ugled poznatog knjizevnika i komunistickog disidenta. Deo srpske intelektualne elite nadenula mu je titulu "oca nacije". Medjutim, ubrzo se pokazalo da Cosic i Milosevic imaju sasvim razlicite politicke poglede po pitanju gradjanskog rata i uloge koju Srbija treba da ima. Seselj je kritikovao Cosicevu kapitulantsku i defetisticku politiku punu poverenja prema zapadnim "demokratijama". Cosic se i sam pokajao zbog sopstvene naivnosti, ali je zamerio sto su ga brzo smenili. Cosic i Sloba bili su u sukobu!

On je sve pa cak i tatko na naciju?